IQ SMART 2017-08-28T23:26:20+00:00

IQ SMART

IQ Smart je program neformalnog obrazovanja baziran na praktičnim veštinama i korisnim tehnikama za efikasno i brzo učenje i savladavanje sadržaja, bez obzira na oblast gradiva, kroz trajnije memorisanje i kvalitetnije reprodukovanje. Namenjen je svim učenicima osnovnih (niži i viši razredi) i srednjih škola, kao i studentima i starijima, tj. svima koji rade na sebi i žele više. Program je jednako uspešan kod onih koji nastoje dalje da razvijaju svoje ambicije, kao i kod onih koji imaju poteškoća sa učenjem i potrebna im je dodatna motivacija u tome. IQ Smart pomaže i u boljoj organizaciji vremena, jer nudi prvo sagledavanje celine, pa onda detalja, shodno načinu na koji funkcioniše ljudski mozak i za razliku od klasičnog obrazovnog sistema. Tako se informacije pamte u kraćem roku, bolje memorišu i duže traju i koriste u budućnosti. Program nudi i veštine prezentovanja i javnog govora, radi savladavanja treme i povećanja samopouzdanja pri javnom izlaganju.

IQ Centar nudi nekoliko grupa polaznicima IQ Smart programa i to, shodno uzrastu: dve grupe za niže razrede osnovne škole, jednu za više razrede, jednu za srednjoškolce, jednu za studente i jednu za odrasle profesionalce. Više o grupama je moguće saznati od naših promo lidera. Kada je reč o najmlađim polaznicima (IQ Junior), koji se tek susreću sa prvim školskim izazovima i problemima u učenju, koji često ostave traga kroz čitav period odrastanja, školovanja i razvoja, IQ Smart je pravo rešenje. Dete nakon 3 meseca, uz pomoć naših inter-disciplinarnih stručnjaka i iskusnih predavača – zna kako da organizuje svoje gradivo uz pomoć Mentalnih Mapa i koristi sve kapacitete svog mozga u potrazi za kreativnim rešenjem, pamti sve definicije, godine, likove, i podatke brzo i lako uz pomoć asocijacija koje samo stvara, lektiru ili stručnu literaturu može da pročita dva do tri puta brže nego ranije sa većim stepenom razumevanja, nema problema da organizuje svoje vreme, učenje ne smatra dosadnim i napornim, i što je najvažnije – postaje samouvereno, motivisano, i samostalno. Zamislite kako je tek sa starijim polaznicima i koliko je širok njihov svet potencijala za napredak uz IQ Smart!

Program se bazira na razvijanju neophodnih veština i kompetencija što kod dece što kod odraslih, a sve u cilju efikasnog usvajanja i kasnijeg reprodukovanja gradiva, kao i razvijanja pažnje i uklanjanja straha od javnog govora. Tokom prvih mesec dana kursa polaznik usvaja neophodne veštine koje će mu biti potrebne kasnije na kursu. Iz iskustva znamo da je važno ne samo učenika naučiti tehnikama, već ga osposobiti da kasnije samostalno te tehnike upotrebljava na svom gradivu. Ovo je najčešća greška sličnih obrazovnih sistema! Takođe, pokazalo se da je potrebno vreme da se sve na kursu usvojeno prilagodi i postane deo razmišljanja i ponašanja polaznika, te je drugi mesec posvećen praktičnoj primeni na prilagođenom tekstu za određeni uzrast. Tehnike, ma koliko bile delotvorne, ukoliko se polazniku samo teoretski ispredaju, bez praktične upotrebe na samom gradivu, vrlo su teške za kasnije prilagođavanje i primenu. Na ovaj način, uz vođenje stručnog predavača, polaznik stiče uvid u način kako bi te tehnike mogao da upotrebi na gradivu iz različitih oblasti. Program sadrži prilagođene tekstove iz oblasti kako društvenih, tako i prirodnih i srodnih nauka. U zavisnosti od potreba, polaznika učimo kako da pristupi čitanju beletristike, a kako učenju podataka iz stručnih oblasti. Za grupu IQ Junior program se bazira na potrebama učenja tekstova istorije, geografije, biologije, potom matematike, fizike, i hemije, i poslednje učenju stranog jezika. Za grupu IQ Senior program za drugi mesec obogaćuju tekstovi stručne literature, pažljivo odabrani od strane stručnjaka.

Trećeg meseca kursa nastupa najvažniji period za polaznika iz razloga što se baš u ovih mesec dana aktivno bavimo isključivo ličnom literaturom polaznika, za razliku od drugih sličnih programa! U tom trenutku svaki polaznik barata tehnikama, zna kako da ih koristi na tekstovima iz različitih oblasti, međutim kako bismo osigurali uspeh i samostalnost naših polaznika, smatramo najvažnijim da polaznik donese svoju literaturu za čije savladavanje će imati pomoć i podršku predavača, do punog osamostaljivanja i spremnosti za aktivnu primenu u svojoj svakodnevnici. Na taj način, nakon tri meseca programa dobijamo grupu sigurnih i samouverenih ljudi, koji nemaju problem sa učenjem, znaju kako da generišu i ispune svoje ciljeve, vrednuju svoje vreme i znaju kako da ga organizuju, a tehnike postaju deo regularnog funkcionisanja i upotrebljive su u svim aspektima života, a ne samo učenja.

Bliže o tehnikama:

Brže Čitanje

 

Većini ljudi je prva asocijacija na pojam „Brže Čitanje“ misao – ako čitam brzo, neću razumeti tekst. Međutim, Brže Čitanje je trening mozga i očiju, razvijanje percepcije i širenje perifernog vida, trening povećanja pažnje i sposobnost bržeg i kvalitetnijeg upijanja informacija. Kao što možemo da treniramo svoje telo i time se osećamo bolje, pokretnije, vitalnije, i snažnije, na isti način možemo da treniramo i svoj mozak tako da uz određene olakšice brže i bolje prima informacije iz teksta.

Deo časova koji se bavi ovom veštinom počinjemo izvlačenjem nejasnoća i problema prilikom čitanja, kao što su gubitak koncentracije, dug period čitanja, zbunjivanje, osećaj da „nismo ni pročitali stranu koju smo gledali“, gubljenje vremena na nepravilnom čitanju stručne literature i slično. Svakom polazniku će biti izmerena trenutna brzina čitanja i kasnije uz pomoć testova će biti praćen napredak.

Davanjem pokazivača za praćenje, mi kontrolišemo svoje oči i pružamo mogućnost usredsređivanja na deo teksta koji trenutno čitamo. Time štedimo na vremenu i rešavamo problem koncentracije i pažnje. Treniramo snimanje reči, te je mozak u stanju da u kratkom vremenskom periodu obuhvati više informacija nego što to nudi metod čitanja „reč po reč”. Mnogo pažnje posvećujemo i perifernom vidu. Te vežbe, pored toga što su sjajne za poboljšanje dioptrije i generalno trening naših očiju, pružaju nam tokom čitanja sposobnost da razumemo i vidimo reči, podatke, i informacije ne gledajući očima direktno u njih, već snimajući ih periferno. Nakon časova posvećenih savladavanju i vežbanju, polaznik ima usvojenu tehniku bržeg čitanja i u mogućnosti je da tekst pročita dva ili tri puta brže sa istim razumevanjem. Mi se bavimo treningom mozga, kao što bi se neko bavio treningom tela. Što više treniramo, to bolje rezultate ostvarujemo.

Konvencionalno čitanje reč po reč, čitanje u sebi ili naglas, bez pokazivača, razlog je svim problemima s kojima se susrećemo prilikom učenja. Deci, kada počnu da uče da čitaju, prvo se predstavljaju slova. Svaki od tih simbola nosi određeni zvuk i dete tokom godinu dana uči simbole koje će kasnije sklapati u reči. To je prva faza učenja. Nakon što je dete savladalo simbole, ono uči kako da te simbole sastavlja u proste reči kao što su „mama”, „tata” i slično. To je sve super i neophodna je faza učenja. Međutim, kada je dete naučilo da čita reči, tu se naše učenje čitanja završava. To je kao da smo naučili da hodamo, ali ne i da trčimo. Nismo prešli na narednu fazu, snimanja grozdova reči (više reči odjednom), nismo naučili kako da kontrolišemo oči, kako da skeniramo tekst i time povećamo razumevanje, kako da tekst posmatramo kao celinu, već mozgu nudimo informaciju po informaciju, reč po reč, što ne odgovara njegovom deduktivnom načinu shvatanja sveta. On je u konstantnoj potrazi za celinom, a mi mu nudimo detalje.

Na samom kursu uvodimo pokazivač koji će pomoći kontrolisanju naših očiju. One su napravljene da nešto prate ili da nešto iščekuju, mi dok čitamo tekst koji se ne kreće, očekujemo od očiju da ipak nešto prate. Ona prave sitne trzaje, preskakanja s jedne reči na drugu i vraćanja na prethodno, što umnogome otežava i usporava naše čitanje. Na kursu IQ Junior, dete razvija veštinu kontrole svojih očiju. Tehnikom skeniranja i snimanja teksta povećavamo brzinu prijema informacija i dete povećava razumevanje teksta. Treniramo periferni vid i razvijamo veštinu preletanja, pri čemu je dete u mogućnosti da ne pogleda direktno u deo teksta, ali da ga snimi svojim perifernim vidom. Razvijajući sve ove veštine, mi učimo dete da pređe na narednu fazu čitanja, učimo ga da trči, kad je već naučilo da hoda.

Za sve ostale grupe polaznika, gradivo na kome se savladavaju tehnike prilagođeno je kompleksnosti uzrasta i same dobi. Suštinski, tehnike se same po sebi ne razlikuju.

Mentalne mape

Usvajanje tehnike i veštine pravljenja mentalnih mapa koristimo za bolju obradu informacija na koje nailazimo tokom perioda učenja bilo kog gradiva. One nam pomažu da uz pomoć slika, asocijacija, zaključivanja, povezivanja i deduktivnog načina prikaza sistema brže i bolje usvojimo gradivo koje je obično monotono napisano, linearno, i puno nejasnih reči i izraza, koje našem mozgu ne igraju nikakvu ulogu, te imamo poteškoće da ih zapamtimo i organizujemo u glavi.

Mentalna mapa je način razmišljanja i na samom treningu ćemo razvijati moć kreativnog razmišljanja, veštinu pravljenja asocijacija što konkretnih što apstraktnih pojmova, što će umnogome olakšati pamćenje pojmova i kasnijem prisećanju. Naš mozak pamti bolje slike nego reči, većina ljudi će bez problema zapamtiti nečije lice, dok će zaboraviti ime osobe. Razvijanje sopstvenih asocijacija i stavljanje gradiva u jednu sliku će pomoći ličnijem pristupu tekstu i tako boljem pamćenju i prisećanju, dok je sama mentalna mapa napravljena da odgovara deduktivnom načinu razmišljanja – što znači od celine ka detaljima. Prvo pravimo prikaz teme koja nas interesuje, potom podnaslova i na kraju se bavimo detaljima. Time sprečavamo mozak da se izgubi u moru informacija i na kreativan i kvalitetan način ga organizujemo.

Nakon sedme godine, kod dece u kori velikog mozga dolazi do podele određenih delova koji se specijalizuju s jedne strane za kreativnost i intuiciju, a s druge za logiku i analizu. Da bismo postigli maksimalne rezultate i odličan uspeh, potrebno je da koristimo sve delove svog mozga. Dok učimo, obrađujemo tekst, mi koristimo samo deo određen za logiku i analizu. Očekujemo od sebe da posedujemo maksimalnu koncentraciju i da zapamtimo sve informacije, a da pritom koristimo samo polovinu svojih snaga i sposobnosti. Naš mozak percipira deduktivno stvarnost, što znači od celine ka detaljima. I dok učimo, mi svom mozgu nudimo detalje. Krećemo da čitamo „od početka do kraja“. Šta se onda desi? Na pola učenja nam postane dosadno, misli počnu da nam lutaju, osećamo se neuspešno i to samo zato što nismo naučili kako sebi da prvo predstavimo celinu, a ne da mozgu pružamo detalje u obliku puzli. Gubimo vreme tražeći detalje i tek kada dođemo do kraja prvog čitanja, naš mozak shvati celinu i tek tada počne da sklapa informacije. Zašto nam to ne bi bio prvi korak? U isto vreme dok smo u potrazi za našim puzlama, ne koristimo alate za pamćenje – predstavljanje reči kroz slike, deduktivnom metodom. Putem mentalnih mapa polaznik razvija sposobnosti radijalnog razmišljanja, usvaja tehniku kako da linearno napisan tekst predstavi radijalno. Razvijamo stvaranje asocijacija, moć kreativnog razmišljanja i nalaženja rešenja. Učimo kako da koristimo sve delove mozga, kako da kombinujemo sve sposobnosti i snage u cilju boljeg i efikasnijeg pamćenja. U kombinaciji sa Bržim Čitanjem, polaznik zna kako da pristupi obradi lekcije – da pročita informacije (što nam je potrebno za deo koji se bavi analizom), da ih obradi i predstavi kroz asocijacije, slike (što nam je potrebno za deo koji se bavi kreativnošću i pamćenjem), da ih predstavi deduktivnom metodom tako da prvo traži celinu, a kasnije dodaje detalje (što nam povećava koncentraciju i preglednije je za usvajanje i kasnije obnavljanje), i koristi sve kapacitete svog mozga za obradu gradiva.

Veštine Pamćenja

 

Većina ljudi nema problem sa pamćenjem priče, neke impresije, osećaja, međutim kada treba da zapamtimo nabrajanje, godine, likove, brojeve, definicije i slično, prvo s čim krećemo je već dobro poznato učenje napamet. Nasilno ubacujemo informacije u glavu što nam stvara emotivni pritisak, osećaj neuspeha, a u isto vreme nije najefikasniji metod – pošto takve informacije brzo zaboravimo, a posebno u najkritičnijim momentima: tačno pred kontrolni, ispit ili važan sastanak.

Veštine Pamćenja su skup veština čiji se koreni mogu naći još kod Starih Grka, koji su vrlo vrednovali pamćenje i polagali mnogo truda u razvijanje i prenošenje ovih tehnika. Toliko su voleli pamćenje da je u grčkoj mitologiji vrhovni bog Zevs, bog neba i zemlje, bog snage i moći najviše voleo upravo boginju pamćenja, Mnemosinu – Titanku kojoj je pripisano božanstvo. Sa njom je proveo čak devet noći i iz njihovog odnosa je rođeno devet muza. Grci su smatrali da moć i snaga najviše vrednuju pamćenje. Razvili su sistem, koji mi danas koristimo, da razvijanjem asocijacija i njihovim povezivanjem sa, u većini slučajeva, apstraktnim pojmom, mi zapravo našem mozgu činimo taj pojam opipljivim, dostupnijim i samim tim lakšim za pamćenje. Mi pamtimo priče i slike, nama pojmovi koji obično čine definicije ništa ne znače, suviše su apstraktni. Na ovaj način ih uprošćavamo i u zavisnosti od toga šta tačno ne želimo da zaboravimo, koristimo određene veštine za pamćenje. Nakon usvajanja ovih veština, polaznici nemaju problem da zapamte definicije, bez problema ih se kasnije sete i bez greške ponove, da nauče brojeve, godine, datume određenih događaja, kao i imena ličnosti i generalno bilo koje informacije koja im stvara problem pri učenju.

Na početku bloka posvećenog tehnikama pamćenja radi se provera trenutnog nivoa prisećanja polaznika. Nakon svake tehnike se prati napredak učenika i radi se na razvijanju samostalnog pravljenja asocijacija i upotrebi ovih tehnika na svakoj vrsti gradiva, bilo da je iz oblasti prirodnih ili društvenih nauka.

Većina ljudi smatra da pamćenje opada starenjem, da treba zapamtiti apstraktne pojmove u lekciji nakon prvog čitanja, da pamćenje dolazi prirodno i da ga ne treba trenirati. Većina ljudi zapamti nečiji lik, ali ne zapamti ime, ne zapamti broj telefona, godinu, i datum rođenja. Većina ljudi smatra da se veština pamćenja podrazumeva i da mi, kao ljudi, posedujemo generalno loše pamćenje. Po Toni Buzanu, mi na dnevnoj bazi zapamtimo preko milijardu novih informacija. Informacije ne moraju biti samo ono što namenski učimo, one mogu biti i razgovor koji čujemo u prolazu, način na koji se neko obukao, put kojim šetamo, nešto što u pozadini čujemo na radiju dok vozimo i slično. Mi nemamo problem sa pamćenjem, mi samo ne umemo da sačuvamo te informacije, da ih ne zaboravimo. Na kursu razvijamo sposobnost selektovanja ključnih reči (one reči koje nam nose priču i koje bi trebalo zapamtiti). Razvijamo sposobnost predstavljanja apstraktnih reči kroz konkretne asocijacije, predstave, slike, doživljaje. Naš mozak pamti ono što razume i što mu je blisko, zato imamo problem sa pamćenjem definicija, jednostavno ne razumemo na šta se odnosi i u većini slučajeva šta bi to trebalo da znači, samim tim nam nije blisko i za pamćenje definicija se koristimo već dobro poznatom metodom – učenje napamet. Ukoliko bismo apstraktan pojam predstavili sebi tako da ga razumemo, stvorili „memorijsku kuku“ – asocijaciju koja bi se „zakačila”, onda ne bismo imali problem ni da zapamtimo taj apstraktan pojam na način koji odgovara našem mozgu. Prelazimo tehnike za pamćenje imena, brojeva, definicija, nabrajanja, godina, datuma, i priče. I kada smo naučili kako da zapamtimo informacije, prelazimo na organizaciju učenja – kako da dugoročno zapamtimo potrebne informacije. Dete usvaja sposobnost organizacije svog gradiva po sistemima perioda zaboravljanja. Uči kada treba obnoviti gradivo tako da to postane aktivno znanje i da ga kasnije može bez problema reprodukovati.

Organizacija vremena i učenja

 

Koncentracija se uči! Koncentracija se trenira! Odlični učenici nemaju „talenat” za koncentraciju, oni su naučili kako da pravilno organizuju svoje vreme i kako da generišu svoje ciljeve, da se motivišu da ih ispune i da pri tome održe svoju koncentraciju na maksimalnom nivou. Na dnevnoj bazi naš mozak nijednu akciju ne radi duže od tri minuta – kada smo na internetu – prvo otvorimo Fejsbuk, pročitamo post, zainteresuje nas pesma, pustimo je, odemo na vesti, ne pročitamo članak do kraja, pogledamo komentare, napišemo svoj, vratimo se na Fejs, odslušamo motivacioni video, razmislimo o tome itd. Sve „akcije” traju kraće od tri minuta i naš mozak se prilagodio na to da se sve oko njega jako brzo menja, da je svet jedno dinamično mesto. Svet, ali ne i škola. Iako tako funkcionišemo u svakodnevici, ipak očekujemo od sebe da održimo maksimalnu koncentraciju dok preko sat vremena čitamo dosadnu lekciju, punu informacija koje ne mislimo da će nam ikada trebati u životu. Logično je da se desi da nam „pukne pažnja” i da mozak traži izlaz iz ove dosadne situacije, razmišljajući o lepšim stvarima, kao što su hrana, spavanje, sređivanje radnog stola i slično.

A šta ako bismo svoje vreme za učenje podelili u segmente? Šta ako bismo sedeli za knjigom 20 minuta umesto dva sata? Većina ljudi bi rekla da je to neproduktivno i da za to vreme ne bi ništa naučili. Međutim, ako bismo učili 20 minuta, pa napravili pauzu u trajanju od pet, pa se vratili na učenje, pa ponovo napravili pauzu, na taj način bismo produktivnije organizovali svoje vreme i održavali svoju pažnju na maksimumu konstantno. Suprotno od konvencijalnog učenja satima pri kojem nam opada nivo koncentracije nakon kratkog vremena i tako se zadržava do pred sam kraj učenja. Od ta dva sata učenja, mi smo koncentrisani 20, bukvalno gubimo sat i 40 minuta na razmišljanje o lepom danu i kafi sa prijateljima. Pravilna organizacija vremena i učenja neophodan je alat za postizanje maksimalnog učinka i stvaranje dobrog osećaja uspešnosti i produktivnosti. Protiv tehnološke revolucije i užurbanog vremena je teško boriti se, ali ono što možemo da uradimo jeste da se prilagodimo i naučimo kako da vreme okrenemo u svoju koristi, a ne da idemo protiv njega i pri tome da se borimo sa vetrenjačama.

Da li ste i Vi spremni za budućnost, tj. sadašnjost?